Fantazmi sveta

by Prelepi Feler

Opšte je poznata stvar da sam potpuni imbecil kada je u pitanju geografija. To, naravno, otkriva i druge crne rupetine u mojim opskurnim znanjima iz opšte kulture. Može se reći da su moje predstave o svetu nepregledna prostranstva maglovitih asocijacija, koje sam pokupila ko zna gde tokom svog života, među poslovicama, na autobuskim stanicama, iz boktepita kakvih reklama, u razgovorima mojih pametnih prijatelja. Moja su znanja o svetu, i uopšte o životu, da se slikovito izrazim, kao kolač sa suvim grožđem, kada bi iz njega povadili suvo grožđe. Ovo sam sad maznula od Šolohova, tog se opisa jedne rošave gospoje jedinog sećam iz Tihog Dona. Što dovoljno govori o vrstama informacija koje odluče da se zadrže u ovoj mojoj tintari, a ne da iscure kroz uši. A naročito sam glupava iz geografije. I to nema veze sa tim što sam kao dete razbijala u igri Zanimljive geografije. Ponekad, kada smo dokoni,  Rajko i ja se igramo igre “pogodi gde se nalazi država” koja se sastoji u tome da mi Rajko postavlja pitanja u vezi sa nekim državama i glavnim gradovima i zastavama i državnim uređenjima, kulturom i istorijom, a onda se ja preznojavam i lupetam, pokazujući neslućene dimenzije svog neznanja, a Rajko uživa u toj mojoj ponižavajućoj inferiornosti, zacenjuje se od smeha, zapanjuje i ne veruje svojim ušima. Recimo, on često putuje. I bio je nedavno u Africi. Meni kad kažeš Afrika, u svesti mi se pojavi onaj srcoliki prikaz na mapi, osećam slatke, zasićene mirise, vidim krda antilopa za kojima se diže prašina, čujem omamljujuće ritmove, vidim đerdane od perlica jarkih boja na golim kruškolikim grudima…i onda, nakon te prve asocijacije setim se Ilje i Metjua, nekih mladića iz Južnoafričke Republike, što smo sa njima vitlale po Santoriniju u svojim dvadesetim. I to je to. Ko neka budala. Ne padne mi napamet ni aparthejd, ni krvavi dijamanti i ostale patnje crnog kontinenta. A o državama da ni ne govorim. Ne znam da nabrojim, al, ajde kao znam da prepoznam koja je afrička. I sad, ode Rajko u Afriku, u Keniju. I chatujemo mi i ja mu kažem: koliko ostaješ u Zimbabveu? A on da se rokne. Ili, donese mi mango što je Olina mama donela sa Kube, i ja zasadim njegovu semenku i ono, nikne mi drvo manga! I ja odmah da se pohvalim na fejsbuku i sva važna napišem: Nikao mi mango iz Brazila! Rajko da se, jel, rokne. Jer on zna da u mojoj glavi odzvanja samo: Brazil, Španija Kolumbija, Kuba i  Amerika, samba rumba ča ča ča skini sve skini cipele što pre…. I ovo poslednje, razmetljivo pišem na blogu kako imam punu kuću miomirisnih egzotičnih začina, što je Rajko doneo iz Sirije. Naravno, u pitanju nije Sirija, tamo jebote divljaju sukobi, već Tunis. Ovaj opet da se rokne. Eto, taj sam tip, neviđena budala. I stoga mi je sinoć, kada smo u bašti Bezeca srele Dženisku, tako intrigantno odjeknulo ” Kuvajt” ! Pred očima su mi se pojavile glave zavijene u crno bele karirane marame ( garant ovde lupetam), neka silna lova i nafta. Dženis, dakle, pali za Kuvajt! Dobila posao na nekom faklultetu da predaje engleski. Prvo što sam pomislila je pa di tamo, jebote, a onda sam se setila da je to muslimanska država i da je Dženi muslimanka, pa kao ajde, biće joj bliska kultura. Ali malo morgen, što bi reko Gidra u Kakav deda takav unuk. kaže Dženiska: “Našli su me na internetu, ja okačila svoj CV na neki portal za zapošljavanje širom sveta, kad sam onomad popizdela na našu državu, da sam profesorka engleskog i da imam to i to iskustvo.” I nisam ni mislila da će to upaliti. Kad ono, neki fakultet u Kuvajtu, odabrao baš mene. I odem ja na probni čas, oni platili kartu, došli po mene kolima, al je bilo čudno, bilo je nas 6 kandidata i po svakog od nas došla zasebna kola.  A bilo mi čudno još u avionu, svi nešto belo vino, belo vino! A vreme ramazanskog posta. Pa ja sam shvatila da sam najveća muslimanka među njima! Prvi alkohol sam probala u 26. godini, a ovi ovde loču, Kuvajt jedan od najvećih uvoznika alkohola, ove pokrivene zašivaju himene, a ja čuvala svoj cvet mladosti za svog muža! I svi imaju duple telefone, za švaleraciju. A tamo, ovako izgleda: šoping mol, šoping mol, šoping mol, starbaks, pica hat, šoping mol. Koleginica, druga kandidatkinja me sa nevericom pogledala kad sam joj rekla da sam udata za hrišćanina i da se muslimanstvo koje ja poznajem sasvim razlikuje od njenog. I tako, obukla sam se biznis, tako je pisalo u instrukcijama u pozivu – išla sam i guglala na pinterestu šta je to biznis, kupila pantalone, košulju na teget štrafte, sako i salonke zatvorenih prstiju na malu štiklu. I održala neko  predavanje, neki riding i oni mi rekli da sam dobila posao. I eto, idem ja u Kuvajt, prvo da izvidim situaciju, da sredim papire, onako gastarbajterski, pa će onda valjda i Peđa doći za mnom, ako mu nadjemo neki posao. Ako ne nađe, vraćam se ja u maju sledeće godine, neću da uništavam svoj brak zbog nekih para, ne zanima me tako da živim. A ako nam upali, zaradićemo za par godina para da kupimo stan u Novom Sadu, ili Valensiji. Tamo nam se živi jer je na moru.”

I tako, ide Dženana u Kuvajt da zaradi brdo novaca, a ja sedim sad i guglam Kuvajt, i stvarno, piše : Kuwait is classified as a high income economy by the World Bank. Otvoriću i kartu da vidim gde je to. A onda ću izguglati i Valensiju. To je, valjda, u Španiji. Gaudi i Dali. Kastanjete i korida.

Advertisements